Uvod
Dobro došli na web stranicu Svete Keltske internacionale Crkve. Mi smo tradicionalna liberalna katolička crkva u keltskoj tradiciji i jurisdikcija članica svetih apostola. Takođe smo pridruženi Svetskom savetu crkava kroz naše članstvo u Međunarodnom savetu crkava.
Primus je Rt Revd Dom Alistair Bate OSBA (csr), koji je odrastao u Irskoj i sada se nalazi u St. Gall's Retreat u Švajcarskoj. Dom Alistair je dugogodišnji učitelj keltske duhovnosti.
Šta je keltsko hrišćanstvo? Lakše je možda reći šta nije. To nije proto-protestantizam kao što bi neke neo-keltske zajednice želele da verujemo; niti je to katoličanstvo kao što to danas znamo. Keltsko hrišćanstvo se ne može izjednačiti sa istočnjačkim pravoslavljem po uzoru na Konstantinopol ili čak Aleksandriju, jer uprkos njegovim malim varijacijama u upotrebi, to je svakako proizvod Zapadne crkve, kao što je sam Patrik rekao: „Crkva Irska, uistinu je to Rimljanima, ako biste bili kršćani, onda budite kao Rimljani.
Istinsko keltsko hrišćanstvo se najbolje opisuje onda kao katolička, apostolska i pravoslavna, jer čuva apostolsko nasleđe, poštuje i prihvata učenja ekumenskih sabora i dostigla svoj potpuno razvijeni oblik u prvom milenijumu, pre odvajanja Rima i istočnog pravoslavlja.
Dok su neki oblici keltske duhovnosti veoma Hiberno-centrični, Sveta keltska crkva odbacuje mrežu Celtdoma daleko i široko, ne samo širom predaka keltskih zemalja, već i čast starih engleskih svetaca i nasleđa. Pošto naše članstvo potiče iz anglo-katoličke i rimokatoličke tradicije, imamo i anglo-katoličku zajednicu unutar crkve i poštujemo anglikansku baštinu, kao i rimsku / starokatoličku.
Kao što je rana crkva u celini koristila judejske, grčke i rimske teološke ideje i prakse u razvijanju katolicizma / pravoslavlja, tako se keltska duhovnost može smatrati sintezom standardne pravoslavne katoličke doktrine i liturgijske prakse; duhovnost pustinjskih otaca Egipta i izvorne duhovne tradicije zasnovane na stvaranju severozapadne Evrope. Upravo ova mešavina ortodoksije, ortopraksisa, monaških i stvaralačkih duhovnosti objašnjava dugovečnost i obnovljenu privlačnost.
Primus je Rt Revd Dom Alistair Bate OSBA (csr), koji je odrastao u Irskoj i sada se nalazi u St. Gall's Retreat u Švajcarskoj. Dom Alistair je dugogodišnji učitelj keltske duhovnosti.
Šta je keltsko hrišćanstvo? Lakše je možda reći šta nije. To nije proto-protestantizam kao što bi neke neo-keltske zajednice želele da verujemo; niti je to katoličanstvo kao što to danas znamo. Keltsko hrišćanstvo se ne može izjednačiti sa istočnjačkim pravoslavljem po uzoru na Konstantinopol ili čak Aleksandriju, jer uprkos njegovim malim varijacijama u upotrebi, to je svakako proizvod Zapadne crkve, kao što je sam Patrik rekao: „Crkva Irska, uistinu je to Rimljanima, ako biste bili kršćani, onda budite kao Rimljani.
Istinsko keltsko hrišćanstvo se najbolje opisuje onda kao katolička, apostolska i pravoslavna, jer čuva apostolsko nasleđe, poštuje i prihvata učenja ekumenskih sabora i dostigla svoj potpuno razvijeni oblik u prvom milenijumu, pre odvajanja Rima i istočnog pravoslavlja.
Dok su neki oblici keltske duhovnosti veoma Hiberno-centrični, Sveta keltska crkva odbacuje mrežu Celtdoma daleko i široko, ne samo širom predaka keltskih zemalja, već i čast starih engleskih svetaca i nasleđa. Pošto naše članstvo potiče iz anglo-katoličke i rimokatoličke tradicije, imamo i anglo-katoličku zajednicu unutar crkve i poštujemo anglikansku baštinu, kao i rimsku / starokatoličku.
Kao što je rana crkva u celini koristila judejske, grčke i rimske teološke ideje i prakse u razvijanju katolicizma / pravoslavlja, tako se keltska duhovnost može smatrati sintezom standardne pravoslavne katoličke doktrine i liturgijske prakse; duhovnost pustinjskih otaca Egipta i izvorne duhovne tradicije zasnovane na stvaranju severozapadne Evrope. Upravo ova mešavina ortodoksije, ortopraksisa, monaških i stvaralačkih duhovnosti objašnjava dugovečnost i obnovljenu privlačnost.
GALLIKANSKA LINIJA SUKCESIJE OD SVETOG TUGDUALA:
- Mgr. Joseph Rene Vilatte posvetio je 6. maja 1900. godine mons. Paolo Miraglia, koji je posvetio;
- Mgr. Jules Houssai (Abbe Julio) 4. decembra 1904, koji je posvetio;
- Mons. Francois Giraud 21. juna 1911, koji je posvetio;
- Mons. Bernard Jalbert-Ville, 2. februara 1930. godine, koji je posvetio;
- Mgr. Malvi, 1. avgusta 1951, koji je posvetio;
- Mons. Irenee Poncelin d'Eschavannes 2. maja 1957. godine, koji je posvetio;
- Mons. Jean Pierre Daniel (sv. Tugdual) 5. maja 1957. godine, koji je posvetio;
- Mgr. Iltud 17. juna 1967, koji je posvetio;
- Mgr. Koulmer (Henri Hillion) 27. juna 1970, koji je posvetio;
- Mons. Mael de Fournier de Brescia u januaru 1972, koji je posvetio;
- Mgr. Francois-Marie de Fournier de Brescia u avgustu 1972. godine, koji je posvetio;
- Mgr. Villi Fiorucci 28. juna 2013, koji je posvetio;
- Mons. Philippe Christian Lerouk 26. januara 2014, koji je posvetio;
- Dom Alistair Bate 15. avgusta 2016. godine.
|
|
